изу̀мети pf (Latin spelling izùmeti)
Infinitive: изумети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: изу̀ме̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | изумем | изумеш | изуме | изумемо | изумете | изумију | |
Future | Future I | изумет ћу1 изумећу |
изумет ћеш1 изумећеш |
изумет ће1 изумеће |
изумет ћемо1 изумећемо |
изумет ћете1 изумећете |
изумет ће1 изумеће |
Future II | бу̏де̄м изумео2 | бу̏де̄ш изумео2 | бу̏де̄ изумео2 | бу̏де̄мо изумели2 | бу̏де̄те изумели2 | бу̏дӯ изумели2 | |
Past | Perfect | изумео сам2 | изумео си2 | изумео је2 | изумели смо2 | изумели сте2 | изумели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам изумео2 | би̏о си изумео2 | би̏о је изумео2 | би́ли смо изумели2 | би́ли сте изумели2 | би́ли су изумели2 | |
Aorist | изумех | изуме | изуме | изумесмо | изуместе | изумеше | |
Conditional I | изумео бих2 | изумео би2 | изумео би2 | изумели бисмо2 | изумели бисте2 | изумели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих изумео2 | би̏о би изумео2 | би̏о би изумео2 | би́ли бисмо изумели2 | би́ли бисте изумели2 | би́ли би изумели2 | |
Imperative | — | изумиј | — | изумијмо | изумијте | — | |
Active past participle | изумео m / изумела f / изумело n | изумели m / изумеле f / изумела n | |||||
Passive past participle | изумљен m / изумљена f / изумљено n | изумљени m / изумљене f / изумљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|