изљутити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word изљутити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word изљутити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say изљутити in singular and plural. Everything you need to know about the word изљутити you have here. The definition of the word изљутити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofизљутити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From из- +‎ љутити.

Pronunciation

  • IPA(key): /izʎǔːtiti/
  • Hyphenation: из‧љу‧ти‧ти

Verb

изљу́тити ? (Latin spelling izljútiti)

  1. (transitive) to anger, infuriate
  2. (reflexive) to become mad (at), become angry or infuriated (on multiple occasions, or persons) (+ на (“on, with”) + accusative)
    данас сам се доста изљутио ― (please add an English translation of this usage example)
  3. (reflexive) to stop being angry

Conjugation

Conjugation of изљутити
Infinitive: изљутити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: изљу́тӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present ѝзљӯтӣм изљутиш изљути изљутимо изљутите изљуте
Future Future I изљутит ћу1
изљутићу 		изљутит ћеш1
изљутићеш 		изљутит ће1
изљутиће 		изљутит ћемо1
изљутићемо 		изљутит ћете1
изљутићете 		изљутит ће1
изљутиће
Future II бу̏де̄м изљутио2 бу̏де̄ш изљутио2 бу̏де̄ изљутио2 бу̏де̄мо изљутили2 бу̏де̄те изљутили2 бу̏дӯ изљутили2
Past Perfect изљутио сам2 изљутио си2 изљутио је2 изљутили смо2 изљутили сте2 изљутили су2
Pluperfect3 би̏о сам изљутио2 би̏о си изљутио2 би̏о је изљутио2 би́ли смо изљутили2 би́ли сте изљутили2 би́ли су изљутили2
Aorist изљутих изљути изљути изљутисмо изљутисте изљутише
Conditional I изљутио бих2 изљутио би2 изљутио би2 изљутили бисмо2 изљутили бисте2 изљутили би2
Conditional II4 би̏о бих изљутио2 би̏о би изљутио2 би̏о би изљутио2 би́ли бисмо изљутили2 би́ли бисте изљутили2 би́ли би изљутили2
Imperative — изљути — изљутимо изљутите —
Active past participle изљутио m / изљутила f / изљутило n изљутили m / изљутиле f / изљутила n
Passive past participle изљућен m / изљућена f / изљућено n изљућени m / изљућене f / изљућена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

  • “изљутити”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 2, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976, published 1990, page 405
Wikious
Boobota
Sagapedia