Borrowed from Ottoman Turkish قاتل (katil), from Arabic قَاتِل (qātil, “killer”).
катиљ • (katilj) m (plural катиљи)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | катиљ (katilj) | катили (katili) |
definite unspecified | катиљот (katiljot) | катилите (katilite) |
definite proximal | катиљов (katiljov) | катиливе (katilive) |
definite distal | катиљон (katiljon) | катилине (katiline) |
vocative | катиљу (katilju) | катили (katili) |
count form | — | катиља (katilja) |