квалификација • (kvalifikacija) f (relational adjective квалификациски)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | квалификација (kvalifikacija) | квалификации (kvalifikacii) |
| definite unspecified | квалификацијата (kvalifikacijata) | квалификациите (kvalifikaciite) |
| definite proximal | квалификацијава (kvalifikacijava) | квалификацииве (kvalifikaciive) |
| definite distal | квалификацијана (kvalifikacijana) | квалификациине (kvalifikaciine) |
| vocative | квалификацијо (kvalifikacijo) | квалификации (kvalifikacii) |
From квалифици́рати / ква̀лификовати.
квалифика́ција f (Latin spelling kvalifikácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | квалификација | квалификације |
| genitive | квалификације | квалификација |
| dative | квалификацији | квалификацијама |
| accusative | квалификацију | квалификације |
| vocative | квалификацијо | квалификације |
| locative | квалификацији | квалификацијама |
| instrumental | квалификацијом | квалификацијама |