кико̀тати impf (Latin spelling kikòtati)
Infinitive: кикотати | Present verbal adverb: кѝкоћӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: кико̀та̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | кикоћем | кикоћеш | кикоће | кикоћемо | кикоћете | кикоћу | |
Future | Future I | кикотат ћу1 кикотаћу |
кикотат ћеш1 кикотаћеш |
кикотат ће1 кикотаће |
кикотат ћемо1 кикотаћемо |
кикотат ћете1 кикотаћете |
кикотат ће1 кикотаће |
Future II | бу̏де̄м кикотао2 | бу̏де̄ш кикотао2 | бу̏де̄ кикотао2 | бу̏де̄мо кикотали2 | бу̏де̄те кикотали2 | бу̏дӯ кикотали2 | |
Past | Perfect | кикотао сам2 | кикотао си2 | кикотао је2 | кикотали смо2 | кикотали сте2 | кикотали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам кикотао2 | би̏о си кикотао2 | би̏о је кикотао2 | би́ли смо кикотали2 | би́ли сте кикотали2 | би́ли су кикотали2 | |
Imperfect | кикотах | кикоташе | кикоташе | кикотасмо | кикотасте | кикотаху | |
Conditional I | кикотао бих2 | кикотао би2 | кикотао би2 | кикотали бисмо2 | кикотали бисте2 | кикотали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих кикотао2 | би̏о би кикотао2 | би̏о би кикотао2 | би́ли бисмо кикотали2 | би́ли бисте кикотали2 | би́ли би кикотали2 | |
Imperative | — | кикоћи | — | кикоћимо | кикоћите | — | |
Active past participle | кикотао m / кикотала f / кикотало n | кикотали m / кикотале f / кикотала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|