ки́хнути pf (Latin spelling kíhnuti)
Infinitive: кихнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ки́хнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | кихнем | кихнеш | кихне | кихнемо | кихнете | кихну | |
Future | Future I | кихнут ћу1 кихнућу |
кихнут ћеш1 кихнућеш |
кихнут ће1 кихнуће |
кихнут ћемо1 кихнућемо |
кихнут ћете1 кихнућете |
кихнут ће1 кихнуће |
Future II | бу̏де̄м кихнуо2 | бу̏де̄ш кихнуо2 | бу̏де̄ кихнуо2 | бу̏де̄мо кихнули2 | бу̏де̄те кихнули2 | бу̏дӯ кихнули2 | |
Past | Perfect | кихнуо сам2 | кихнуо си2 | кихнуо је2 | кихнули смо2 | кихнули сте2 | кихнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам кихнуо2 | би̏о си кихнуо2 | би̏о је кихнуо2 | би́ли смо кихнули2 | би́ли сте кихнули2 | би́ли су кихнули2 | |
Aorist | кихнух | кихну | кихну | кихнусмо | кихнусте | кихнуше | |
Conditional I | кихнуо бих2 | кихнуо би2 | кихнуо би2 | кихнули бисмо2 | кихнули бисте2 | кихнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих кихнуо2 | би̏о би кихнуо2 | би̏о би кихнуо2 | би́ли бисмо кихнули2 | би́ли бисте кихнули2 | би́ли би кихнули2 | |
Imperative | — | кихни | — | кихнимо | кихните | — | |
Active past participle | кихнуо m / кихнула f / кихнуло n | кихнули m / кихнуле f / кихнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|