From Proto-Slavic *klad- (“to put”) + -ити.
кла̏дити impf (Latin spelling klȁditi)
Infinitive: кладити | Present verbal adverb: кла̏де̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: кла̏ђе̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | кладим | кладиш | клади | кладимо | кладите | кладе | |
Future | Future I | кладит ћу1 кладићу |
кладит ћеш1 кладићеш |
кладит ће1 кладиће |
кладит ћемо1 кладићемо |
кладит ћете1 кладићете |
кладит ће1 кладиће |
Future II | бу̏де̄м кладио2 | бу̏де̄ш кладио2 | бу̏де̄ кладио2 | бу̏де̄мо кладили2 | бу̏де̄те кладили2 | бу̏дӯ кладили2 | |
Past | Perfect | кладио сам2 | кладио си2 | кладио је2 | кладили смо2 | кладили сте2 | кладили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам кладио2 | би̏о си кладио2 | би̏о је кладио2 | би́ли смо кладили2 | би́ли сте кладили2 | би́ли су кладили2 | |
Imperfect | клађах | клађаше | клађаше | клађасмо | клађасте | клађаху | |
Conditional I | кладио бих2 | кладио би2 | кладио би2 | кладили бисмо2 | кладили бисте2 | кладили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих кладио2 | би̏о би кладио2 | би̏о би кладио2 | би́ли бисмо кладили2 | би́ли бисте кладили2 | би́ли би кладили2 | |
Imperative | — | клади | — | кладимо | кладите | — | |
Active past participle | кладио m / кладила f / кладило n | кладили m / кладиле f / кладила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|