комбинација • (kombinacija) f (relational adjective комбинациски)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | комбинација (kombinacija) | комбинации (kombinacii) |
| definite unspecified | комбинацијата (kombinacijata) | комбинациите (kombinaciite) |
| definite proximal | комбинацијава (kombinacijava) | комбинацииве (kombinaciive) |
| definite distal | комбинацијана (kombinacijana) | комбинациине (kombinaciine) |
| vocative | комбинацијо (kombinacijo) | комбинации (kombinacii) |
комбина́ција f (Latin spelling kombinácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | комбинација | комбинације |
| genitive | комбинације | комбинација |
| dative | комбинацији | комбинацијама |
| accusative | комбинацију | комбинације |
| vocative | комбинацијо | комбинације |
| locative | комбинацији | комбинацијама |
| instrumental | комбинацијом | комбинацијама |