Inherited from Proto-Slavic *kupьcь. From коупити (kupiti) + ьць (ĭcĭ).
коупьць • (kupĭcĭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | коупьцъ kupĭcŭ |
коупьца kupĭca |
коупьци kupĭci |
genitive | коупьца kupĭca |
коупьцоу kupĭcu |
коупьцъ kupĭcŭ |
dative | коупьцоу kupĭcu |
коупьцома kupĭcoma |
коупьцомъ kupĭcomŭ |
accusative | коупьцъ kupĭcŭ |
коупьца kupĭca |
коупьцꙑ kupĭcy |
instrumental | коупьцомъ kupĭcomŭ |
коупьцома kupĭcoma |
коупьцꙑ kupĭcy |
locative | коупьцѣ kupĭcě |
коупьцоу kupĭcu |
коупьцѣхъ kupĭcěxŭ |
vocative | коупьце kupĭce |
коупьца kupĭca |
коупьци kupĭci |