крајник • (krajnik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | крајник (krajnik) | крајници (krajnici) |
definite unspecified | крајникот (krajnikot) | крајниците (krajnicite) |
definite proximal | крајников (krajnikov) | крајнициве (krajnicive) |
definite distal | крајникон (krajnikon) | крајницине (krajnicine) |
vocative | крајнику (krajniku) | крајници (krajnici) |
count form | — | крајника (krajnika) |
кра̑јнӣк m (Latin spelling krȃjnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | крајник | крајници |
genitive | крајника | крајника |
dative | крајнику | крајницима |
accusative | крајник | крајнике |
vocative | крајниче | крајници |
locative | крајнику | крајницима |
instrumental | крајником | крајницима |