From кукавица (kukavica, “coward”) + -лук (-luk).
кукавичлук • (kukavičluk) m (uncountable)
singular | |
---|---|
indefinite | кукавичлук (kukavičluk) |
definite unspecified | кукавичлукот (kukavičlukot) |
definite proximal | кукавичлуков (kukavičlukov) |
definite distal | кукавичлукон (kukavičlukon) |
vocative | кукавичлуку (kukavičluku) |
кукавѝчлук m (Latin spelling kukavìčluk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | кукавичлук | кукавичлуци |
genitive | кукавичлука | кукавичлука |
dative | кукавичлуку | кукавичлуцима |
accusative | кукавичлук | кукавичлуке |
vocative | кукавичлуче | кукавичлуци |
locative | кукавичлуку | кукавичлуцима |
instrumental | кукавичлуком | кукавичлуцима |