куплунг • (kuplung) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | куплунг | куплунзи |
definite unspecified | куплунгот | куплунзите |
definite proximal | куплунгов | куплунзиве |
definite distal | куплунгон | куплунзине |
vocative | куплунгу | куплунзи |
count form | — | куплунга |
Borrowed from German Kupplung.
ку̀плунг m (Latin spelling kùplung)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | куплунг | куплунзи |
genitive | куплунга | куплунга |
dative | куплунгу | куплунзима |
accusative | куплунг | куплунге |
vocative | куплунже / куплунгу | куплунзи |
locative | куплунгу | куплунзима |
instrumental | куплунгом | куплунзима |