From Proto-Slavic *kǫpina.
кѫпина • (kǫpina) f
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | кѫпина kǫpina |
кѫпинѣ kǫpině |
кѫпинꙑ kǫpiny |
genitive | кѫпинꙑ kǫpiny |
кѫпиноу kǫpinu |
кѫпинъ kǫpinŭ |
dative | кѫпинѣ kǫpině |
кѫпинама kǫpinama |
кѫпинамъ kǫpinamŭ |
accusative | кѫпинѫ kǫpinǫ |
кѫпинѣ kǫpině |
кѫпинꙑ kǫpiny |
instrumental | кѫпиноѭ kǫpinojǫ |
кѫпинама kǫpinama |
кѫпинами kǫpinami |
locative | кѫпинѣ kǫpině |
кѫпиноу kǫpinu |
кѫпинахъ kǫpinaxŭ |
vocative | кѫпино kǫpino |
кѫпинѣ kǫpině |
кѫпинꙑ kǫpiny |