From Proto-Slavic *lučь (“ray; torch”).
лоуча • (luča) f
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | лоуча luča |
лоучи luči |
лоучѧ lučę |
genitive | лоучѧ lučę |
лоучоу luču |
лоучь lučĭ |
dative | лоучи luči |
лоучама lučama |
лоучамъ lučamŭ |
accusative | лоучѫ lučǫ |
лоучи luči |
лоучѧ lučę |
instrumental | лоучеѭ lučejǫ |
лоучама lučama |
лоучами lučami |
locative | лоучи luči |
лоучоу luču |
лоучахъ lučaxŭ |
vocative | лоуче luče |
лоучи luči |
лоучѧ lučę |