нази́вати impf (Latin spelling nazívati)
| Infinitive: називати | Present verbal adverb: нази́вајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: нази́ва̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | називам | називаш | назива | називамо | називате | називају | |
| Future | Future I | називат ћу1 називаћу |
називат ћеш1 називаћеш |
називат ће1 називаће |
називат ћемо1 називаћемо |
називат ћете1 називаћете |
називат ће1 називаће |
| Future II | бу̏де̄м називао2 | бу̏де̄ш називао2 | бу̏де̄ називао2 | бу̏де̄мо називали2 | бу̏де̄те називали2 | бу̏дӯ називали2 | |
| Past | Perfect | називао сам2 | називао си2 | називао је2 | називали смо2 | називали сте2 | називали су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам називао2 | би̏о си називао2 | би̏о је називао2 | би́ли смо називали2 | би́ли сте називали2 | би́ли су називали2 | |
| Imperfect | називах | називаше | називаше | називасмо | називасте | називаху | |
| Conditional I | називао бих2 | називао би2 | називао би2 | називали бисмо2 | називали бисте2 | називали би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих називао2 | би̏о би називао2 | би̏о би називао2 | би́ли бисмо називали2 | би́ли бисте називали2 | би́ли би називали2 | |
| Imperative | — | називај | — | називајмо | називајте | — | |
| Active past participle | називао m / називала f / називало n | називали m / називале f / називала n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
From на- (na-) + -зива́ти (-zyváty). Compare Russian называ́ть (nazyvátʹ), Belarusian называ́ць (nazyvácʹ), Polish nazywać.
назива́ти • (nazyváty) impf (perfective назва́ти)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | назива́ти, назива́ть nazyváty, nazyvátʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | назива́ючи nazyvájučy |
назива́вши nazyvávšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
назива́ю nazyváju |
бу́ду назива́ти, бу́ду назива́ть, назива́тиму búdu nazyváty, búdu nazyvátʹ, nazyvátymu |
| 2nd singular ти |
назива́єш nazyváješ |
бу́деш назива́ти, бу́деш назива́ть, назива́тимеш búdeš nazyváty, búdeš nazyvátʹ, nazyvátymeš |
| 3rd singular він / вона / воно |
назива́є nazyváje |
бу́де назива́ти, бу́де назива́ть, назива́тиме búde nazyváty, búde nazyvátʹ, nazyvátyme |
| 1st plural ми |
назива́єм, назива́ємо nazyvájem, nazyvájemo |
бу́демо назива́ти, бу́демо назива́ть, назива́тимемо, назива́тимем búdemo nazyváty, búdemo nazyvátʹ, nazyvátymemo, nazyvátymem |
| 2nd plural ви |
назива́єте nazyvájete |
бу́дете назива́ти, бу́дете назива́ть, назива́тимете búdete nazyváty, búdete nazyvátʹ, nazyvátymete |
| 3rd plural вони |
назива́ють nazyvájutʹ |
бу́дуть назива́ти, бу́дуть назива́ть, назива́тимуть búdutʹ nazyváty, búdutʹ nazyvátʹ, nazyvátymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | назива́ймо nazyvájmo |
| second-person | назива́й nazyváj |
назива́йте nazyvájte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
назива́в nazyváv |
назива́ли nazyvály |
| feminine я / ти / вона |
назива́ла nazyvála | |
| neuter воно |
назива́ло nazyválo | |