наљу́тити pf (Latin spelling naljútiti)
Infinitive: наљутити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: наљу́тӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | наљутим | наљутиш | наљути | наљутимо | наљутите | наљуте | |
Future | Future I | наљутит ћу1 наљутићу |
наљутит ћеш1 наљутићеш |
наљутит ће1 наљутиће |
наљутит ћемо1 наљутићемо |
наљутит ћете1 наљутићете |
наљутит ће1 наљутиће |
Future II | бу̏де̄м наљутио2 | бу̏де̄ш наљутио2 | бу̏де̄ наљутио2 | бу̏де̄мо наљутили2 | бу̏де̄те наљутили2 | бу̏дӯ наљутили2 | |
Past | Perfect | наљутио сам2 | наљутио си2 | наљутио је2 | наљутили смо2 | наљутили сте2 | наљутили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам наљутио2 | би̏о си наљутио2 | би̏о је наљутио2 | би́ли смо наљутили2 | би́ли сте наљутили2 | би́ли су наљутили2 | |
Aorist | наљутих | наљути | наљути | наљутисмо | наљутисте | наљутише | |
Conditional I | наљутио бих2 | наљутио би2 | наљутио би2 | наљутили бисмо2 | наљутили бисте2 | наљутили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих наљутио2 | би̏о би наљутио2 | би̏о би наљутио2 | би́ли бисмо наљутили2 | би́ли бисте наљутили2 | би́ли би наљутили2 | |
Imperative | — | наљути | — | наљутимо | наљутите | — | |
Active past participle | наљутио m / наљутила f / наљутило n | наљутили m / наљутиле f / наљутила n | |||||
Passive past participle | наљућен m / наљућена f / наљућено n | наљућени m / наљућене f / наљућена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|