From не- (“un-”) + о̀жењен (“married”), past participle of ожѐнити (“to marry (to a woman)”).
нео̀жењен (Latin spelling neòženjen, definite нео̀жењенӣ)
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | неожењен | неожењена | неожењено | |
| genitive | неожењена | неожењене | неожењена | |
| dative | неожењену | неожењеној | неожењену | |
| accusative | inanimate animate |
неожењен неожењена |
неожењену | неожењено |
| vocative | неожењен | неожењена | неожењено | |
| locative | неожењену | неожењеној | неожењену | |
| instrumental | неожењеним | неожењеном | неожењеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | неожењени | неожењене | неожењена | |
| genitive | неожењених | неожењених | неожењених | |
| dative | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |
| accusative | неожењене | неожењене | неожењена | |
| vocative | неожењени | неожењене | неожењена | |
| locative | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |
| instrumental | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | неожењени | неожењена | неожењено | |
| genitive | неожењеног(а) | неожењене | неожењеног(а) | |
| dative | неожењеном(у/е) | неожењеној | неожењеном(у/е) | |
| accusative | inanimate animate |
неожењени неожењеног(а) |
неожењену | неожењено |
| vocative | неожењени | неожењена | неожењено | |
| locative | неожењеном(е/у) | неожењеној | неожењеном(е/у) | |
| instrumental | неожењеним | неожењеном | неожењеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | неожењени | неожењене | неожењена | |
| genitive | неожењених | неожењених | неожењених | |
| dative | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |
| accusative | неожењене | неожењене | неожењена | |
| vocative | неожењени | неожењене | неожењена | |
| locative | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |
| instrumental | неожењеним(а) | неожењеним(а) | неожењеним(а) | |