Inherited from Proto-Slavic *oběťati.
обѐћати pf (Latin spelling obèćati)
Infinitive: обећати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: обѐћа̄вши | Verbal noun: обећа́ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | обећам | обећаш | обећа | обећамо | обећате | обећају | |
Future | Future I | обећат ћу1 обећаћу |
обећат ћеш1 обећаћеш |
обећат ће1 обећаће |
обећат ћемо1 обећаћемо |
обећат ћете1 обећаћете |
обећат ће1 обећаће |
Future II | бу̏де̄м обећао2 | бу̏де̄ш обећао2 | бу̏де̄ обећао2 | бу̏де̄мо обећали2 | бу̏де̄те обећали2 | бу̏дӯ обећали2 | |
Past | Perfect | обећао сам2 | обећао си2 | обећао је2 | обећали смо2 | обећали сте2 | обећали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам обећао2 | би̏о си обећао2 | би̏о је обећао2 | би́ли смо обећали2 | би́ли сте обећали2 | би́ли су обећали2 | |
Aorist | обећах | обећа | обећа | обећасмо | обећасте | обећаше | |
Conditional I | обећао бих2 | обећао би2 | обећао би2 | обећали бисмо2 | обећали бисте2 | обећали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих обећао2 | би̏о би обећао2 | би̏о би обећао2 | би́ли бисмо обећали2 | би́ли бисте обећали2 | би́ли би обећали2 | |
Imperative | — | обећај | — | обећајмо | обећајте | — | |
Active past participle | обећао m / обећала f / обећало n | обећали m / обећале f / обећала n | |||||
Passive past participle | обећан m / обећана f / обећано n | обећани m / обећане f / обећана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|