обујмљивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word обујмљивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word обујмљивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say обујмљивати in singular and plural. Everything you need to know about the word обујмљивати you have here. The definition of the word обујмљивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofобујмљивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /obujmʎǐːʋati/
  • Hyphenation: о‧буј‧мљи‧ва‧ти

Verb

обујмљи́вати impf (Latin spelling obujmljívati)

  1. (transitive) to embrace, put arms around
  2. (transitive) to encompass, include

Conjugation

Conjugation of обујмљивати
Infinitive: обујмљивати Present verbal adverb: обу̀јмљујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: обујмљи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present обујмљујем обујмљујеш обујмљује обујмљујемо обујмљујете обујмљују
Future Future I обујмљиват ћу1
обујмљиваћу 		обујмљиват ћеш1
обујмљиваћеш 		обујмљиват ће1
обујмљиваће 		обујмљиват ћемо1
обујмљиваћемо 		обујмљиват ћете1
обујмљиваћете 		обујмљиват ће1
обујмљиваће
Future II бу̏де̄м обујмљивао2 бу̏де̄ш обујмљивао2 бу̏де̄ обујмљивао2 бу̏де̄мо обујмљивали2 бу̏де̄те обујмљивали2 бу̏дӯ обујмљивали2
Past Perfect обујмљивао сам2 обујмљивао си2 обујмљивао је2 обујмљивали смо2 обујмљивали сте2 обујмљивали су2
Pluperfect3 би̏о сам обујмљивао2 би̏о си обујмљивао2 би̏о је обујмљивао2 би́ли смо обујмљивали2 би́ли сте обујмљивали2 би́ли су обујмљивали2
Imperfect обујмљивах обујмљиваше обујмљиваше обујмљивасмо обујмљивасте обујмљиваху
Conditional I обујмљивао бих2 обујмљивао би2 обујмљивао би2 обујмљивали бисмо2 обујмљивали бисте2 обујмљивали би2
Conditional II4 би̏о бих обујмљивао2 би̏о би обујмљивао2 би̏о би обујмљивао2 би́ли бисмо обујмљивали2 би́ли бисте обујмљивали2 би́ли би обујмљивали2
Imperative — обујмљуј — обујмљујмо обујмљујте —
Active past participle обујмљивао m / обујмљивала f / обујмљивало n обујмљивали m / обујмљивале f / обујмљивала n
Passive past participle обујмљиван m / обујмљивана f / обујмљивано n обујмљивани m / обујмљиване f / обујмљивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

Wikious
Boobota
Sagapedia