обьщь (obĭštĭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
обьщьникъ • (obĭštĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | обьщьникъ obĭštĭnikŭ |
обьщьника obĭštĭnika |
обьщьници obĭštĭnici |
genitive | обьщьника obĭštĭnika |
обьщьникоу obĭštĭniku |
обьщьникъ obĭštĭnikŭ |
dative | обьщьникоу, обьщьникови obĭštĭniku, obĭštĭnikovi |
обьщьникома obĭštĭnikoma |
обьщьникомъ obĭštĭnikomŭ |
accusative | обьщьникъ, обьщьника obĭštĭnikŭ, obĭštĭnika |
обьщьника obĭštĭnika |
обьщьникꙑ obĭštĭniky |
instrumental | обьщьникомъ obĭštĭnikomŭ |
обьщьникома obĭštĭnikoma |
обьщьникꙑ obĭštĭniky |
locative | обьщьницѣ obĭštĭnicě |
обьщьникоу obĭštĭniku |
обьщьницѣхъ obĭštĭnicěxŭ |
vocative | обьщьниче obĭštĭniče |
обьщьника obĭštĭnika |
обьщьници obĭštĭnici |