одва́жити pf (Latin spelling odvážiti)
Infinitive: одважити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: одва́жӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | одважим | одважиш | одважи | одважимо | одважите | одваже | |
Future | Future I | одважит ћу1 одважићу |
одважит ћеш1 одважићеш |
одважит ће1 одважиће |
одважит ћемо1 одважићемо |
одважит ћете1 одважићете |
одважит ће1 одважиће |
Future II | бу̏де̄м одважио2 | бу̏де̄ш одважио2 | бу̏де̄ одважио2 | бу̏де̄мо одважили2 | бу̏де̄те одважили2 | бу̏дӯ одважили2 | |
Past | Perfect | одважио сам2 | одважио си2 | одважио је2 | одважили смо2 | одважили сте2 | одважили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам одважио2 | би̏о си одважио2 | би̏о је одважио2 | би́ли смо одважили2 | би́ли сте одважили2 | би́ли су одважили2 | |
Aorist | одважих | одважи | одважи | одважисмо | одважисте | одважише | |
Conditional I | одважио бих2 | одважио би2 | одважио би2 | одважили бисмо2 | одважили бисте2 | одважили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих одважио2 | би̏о би одважио2 | би̏о би одважио2 | би́ли бисмо одважили2 | би́ли бисте одважили2 | би́ли би одважили2 | |
Imperative | — | одважи | — | одважимо | одважите | — | |
Active past participle | одважио m / одважила f / одважило n | одважили m / одважиле f / одважила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|