о̀двити pf (Latin spelling òdviti)
Infinitive: одвити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: о̀двӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | одвијем | одвијеш | одвије | одвијемо | одвијете | одвију | |
Future | Future I | одвит ћу1 одвићу |
одвит ћеш1 одвићеш |
одвит ће1 одвиће |
одвит ћемо1 одвићемо |
одвит ћете1 одвићете |
одвит ће1 одвиће |
Future II | бу̏де̄м одвио2 | бу̏де̄ш одвио2 | бу̏де̄ одвио2 | бу̏де̄мо одвили2 | бу̏де̄те одвили2 | бу̏дӯ одвили2 | |
Past | Perfect | одвио сам2 | одвио си2 | одвио је2 | одвили смо2 | одвили сте2 | одвили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам одвио2 | би̏о си одвио2 | би̏о је одвио2 | би́ли смо одвили2 | би́ли сте одвили2 | би́ли су одвили2 | |
Aorist | одвих | одви | одви | одвисмо | одвисте | одвише | |
Conditional I | одвио бих2 | одвио би2 | одвио би2 | одвили бисмо2 | одвили бисте2 | одвили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих одвио2 | би̏о би одвио2 | би̏о би одвио2 | би́ли бисмо одвили2 | би́ли бисте одвили2 | би́ли би одвили2 | |
Imperative | — | одвиј | — | одвијмо | одвијте | — | |
Active past participle | одвио m / одвила f / одвило n | одвили m / одвиле f / одвила n | |||||
Passive past participle | одвијен / одвит m / одвијена / одвита f / одвијено / одвито n | одвијени / одвити m / одвијене / одвите f / одвијена / одвита n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|