одзи́вати impf (Latin spelling odzívati)
Infinitive: одзивати | Present verbal adverb: одзи́вајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: одзи́ва̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | одзивам | одзиваш | одзива | одзивамо | одзивате | одзивају | |
Future | Future I | одзиват ћу1 одзиваћу |
одзиват ћеш1 одзиваћеш |
одзиват ће1 одзиваће |
одзиват ћемо1 одзиваћемо |
одзиват ћете1 одзиваћете |
одзиват ће1 одзиваће |
Future II | бу̏де̄м одзивао2 | бу̏де̄ш одзивао2 | бу̏де̄ одзивао2 | бу̏де̄мо одзивали2 | бу̏де̄те одзивали2 | бу̏дӯ одзивали2 | |
Past | Perfect | одзивао сам2 | одзивао си2 | одзивао је2 | одзивали смо2 | одзивали сте2 | одзивали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам одзивао2 | би̏о си одзивао2 | би̏о је одзивао2 | би́ли смо одзивали2 | би́ли сте одзивали2 | би́ли су одзивали2 | |
Imperfect | одзивах | одзиваше | одзиваше | одзивасмо | одзивасте | одзиваху | |
Conditional I | одзивао бих2 | одзивао би2 | одзивао би2 | одзивали бисмо2 | одзивали бисте2 | одзивали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих одзивао2 | би̏о би одзивао2 | би̏о би одзивао2 | би́ли бисмо одзивали2 | би́ли бисте одзивали2 | би́ли би одзивали2 | |
Imperative | — | одзивај | — | одзивајмо | одзивајте | — | |
Active past participle | одзивао m / одзивала f / одзивало n | одзивали m / одзивале f / одзивала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|