From о̏дје̄к.
одје́кнути pf (Latin spelling odjéknuti)
Infinitive: одјекнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: одје́кнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | одјекнем | одјекнеш | одјекне | одјекнемо | одјекнете | одјекну | |
Future | Future I | одјекнут ћу1 одјекнућу |
одјекнут ћеш1 одјекнућеш |
одјекнут ће1 одјекнуће |
одјекнут ћемо1 одјекнућемо |
одјекнут ћете1 одјекнућете |
одјекнут ће1 одјекнуће |
Future II | бу̏де̄м одјекнуо2 | бу̏де̄ш одјекнуо2 | бу̏де̄ одјекнуо2 | бу̏де̄мо одјекнули2 | бу̏де̄те одјекнули2 | бу̏дӯ одјекнули2 | |
Past | Perfect | одјекнуо сам2 | одјекнуо си2 | одјекнуо је2 | одјекнули смо2 | одјекнули сте2 | одјекнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам одјекнуо2 | би̏о си одјекнуо2 | би̏о је одјекнуо2 | би́ли смо одјекнули2 | би́ли сте одјекнули2 | би́ли су одјекнули2 | |
Aorist | одјекнух | одјекну | одјекну | одјекнусмо | одјекнусте | одјекнуше | |
Conditional I | одјекнуо бих2 | одјекнуо би2 | одјекнуо би2 | одјекнули бисмо2 | одјекнули бисте2 | одјекнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих одјекнуо2 | би̏о би одјекнуо2 | би̏о би одјекнуо2 | би́ли бисмо одјекнули2 | би́ли бисте одјекнули2 | би́ли би одјекнули2 | |
Imperative | — | одјекни | — | одјекнимо | одјекните | — | |
Active past participle | одјекнуо m / одјекнула f / одјекнуло n | одјекнули m / одјекнуле f / одјекнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|