одју́рити pf (Latin spelling odjúriti)
Infinitive: одјурити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: одју́рӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | одјурим | одјуриш | одјури | одјуримо | одјурите | одјуре | |
Future | Future I | одјурит ћу1 одјурићу |
одјурит ћеш1 одјурићеш |
одјурит ће1 одјуриће |
одјурит ћемо1 одјурићемо |
одјурит ћете1 одјурићете |
одјурит ће1 одјуриће |
Future II | бу̏де̄м одјурио2 | бу̏де̄ш одјурио2 | бу̏де̄ одјурио2 | бу̏де̄мо одјурили2 | бу̏де̄те одјурили2 | бу̏дӯ одјурили2 | |
Past | Perfect | одјурио сам2 | одјурио си2 | одјурио је2 | одјурили смо2 | одјурили сте2 | одјурили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам одјурио2 | би̏о си одјурио2 | би̏о је одјурио2 | би́ли смо одјурили2 | би́ли сте одјурили2 | би́ли су одјурили2 | |
Aorist | одјурих | одјури | одјури | одјурисмо | одјуристе | одјурише | |
Conditional I | одјурио бих2 | одјурио би2 | одјурио би2 | одјурили бисмо2 | одјурили бисте2 | одјурили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих одјурио2 | би̏о би одјурио2 | би̏о би одјурио2 | би́ли бисмо одјурили2 | би́ли бисте одјурили2 | би́ли би одјурили2 | |
Imperative | — | одјури | — | одјуримо | одјурите | — | |
Active past participle | одјурио m / одјурила f / одјурило n | одјурили m / одјуриле f / одјурила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|