отпорник • (otpornik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | отпорник | отпорници |
definite unspecified | отпорникот | отпорниците |
definite proximal | отпорников | отпорнициве |
definite distal | отпорникон | отпорницине |
vocative | отпорнику | отпорници |
count form | — | отпорника |
о̀тпо̄рнӣк m (Latin spelling òtpōrnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | отпорник | отпорници |
genitive | отпорника | отпорника |
dative | отпорнику | отпорницима |
accusative | отпорник | отпорнике |
vocative | отпорниче | отпорници |
locative | отпорнику | отпорницима |
instrumental | отпорником | отпорницима |