отправник • (otpravnik) m (plural отправници, feminine отправничка or отправница, relational adjective отправнички)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | отправник (otpravnik) | отправници (otpravnici) |
definite unspecified | отправникот (otpravnikot) | отправниците (otpravnicite) |
definite proximal | отправников (otpravnikov) | отправнициве (otpravnicive) |
definite distal | отправникон (otpravnikon) | отправницине (otpravnicine) |
vocative | отправнику (otpravniku) | отправници (otpravnici) |
count form | — | отправника (otpravnika) |
From о̀тправити.
о̀тпра̄внӣк m (Latin spelling òtprāvnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | о̀тпра̄внӣк | о̀тпра̄внӣци |
genitive | отправника | отправника |
dative | отправнику | отправницима |
accusative | отправника | отправнике |
vocative | о̀тпра̄внӣче | отправници |
locative | отправнику | отправницима |
instrumental | отправником | отправницима |