From пламен (plamen, “flame”) + -о- (-o-) + фрлач (frlač, “thrower”).
пламенофр́лач • (plamenofŕlač) m (plural пламенофр́лачи)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | пламенофрлач (plamenofrlač) | пламенофрлачи (plamenofrlači) |
definite unspecified | пламенофрлачот (plamenofrlačot) | пламенофрлачите (plamenofrlačite) |
definite proximal | пламенофрлачов (plamenofrlačov) | пламенофрлачиве (plamenofrlačive) |
definite distal | пламенофрлачон (plamenofrlačon) | пламенофрлачине (plamenofrlačine) |
vocative | пламенофрлачу (plamenofrlaču) | пламенофрлачи (plamenofrlači) |
count form | — | пламенофрлача (plamenofrlača) |