Inherited from Proto-Slavic *povykъ, from *vykati.
повик • (povik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | повик (povik) | повици (povici) |
definite unspecified | повикот (povikot) | повиците (povicite) |
definite proximal | повиков (povikov) | повициве (povicive) |
definite distal | повикон (povikon) | повицине (povicine) |
vocative | повику (poviku) | повици (povici) |
count form | — | повика (povika) |