по̀вити pf (Latin spelling pòviti)
Infinitive: повити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: по̀вӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | повијем | повијеш | повије | повијемо | повијете | повију | |
Future | Future I | повит ћу1 повићу |
повит ћеш1 повићеш |
повит ће1 повиће |
повит ћемо1 повићемо |
повит ћете1 повићете |
повит ће1 повиће |
Future II | бу̏де̄м повио2 | бу̏де̄ш повио2 | бу̏де̄ повио2 | бу̏де̄мо повили2 | бу̏де̄те повили2 | бу̏дӯ повили2 | |
Past | Perfect | повио сам2 | повио си2 | повио је2 | повили смо2 | повили сте2 | повили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам повио2 | би̏о си повио2 | би̏о је повио2 | би́ли смо повили2 | би́ли сте повили2 | би́ли су повили2 | |
Aorist | пових | пови | пови | повисмо | повисте | повише | |
Conditional I | повио бих2 | повио би2 | повио би2 | повили бисмо2 | повили бисте2 | повили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих повио2 | би̏о би повио2 | би̏о би повио2 | би́ли бисмо повили2 | би́ли бисте повили2 | би́ли би повили2 | |
Imperative | — | повиј | — | повијмо | повијте | — | |
Active past participle | повио m / повила f / повило n | повили m / повиле f / повила n | |||||
Passive past participle | повијен / повит m / повијена / повита f / повијено / повито n | повијени / повити m / повијене / повите f / повијена / повита n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|