пово̀дити impf (Latin spelling povòditi)
Infinitive: поводити | Present verbal adverb: по̀воде̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: по̀вође̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | поводим | поводиш | поводи | поводимо | поводите | поводе | |
Future | Future I | поводит ћу1 поводићу |
поводит ћеш1 поводићеш |
поводит ће1 поводиће |
поводит ћемо1 поводићемо |
поводит ћете1 поводићете |
поводит ће1 поводиће |
Future II | бу̏де̄м поводио2 | бу̏де̄ш поводио2 | бу̏де̄ поводио2 | бу̏де̄мо поводили2 | бу̏де̄те поводили2 | бу̏дӯ поводили2 | |
Past | Perfect | поводио сам2 | поводио си2 | поводио је2 | поводили смо2 | поводили сте2 | поводили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам поводио2 | би̏о си поводио2 | би̏о је поводио2 | би́ли смо поводили2 | би́ли сте поводили2 | би́ли су поводили2 | |
Imperfect | повођах | повођаше | повођаше | повођасмо | повођасте | повођаху | |
Conditional I | поводио бих2 | поводио би2 | поводио би2 | поводили бисмо2 | поводили бисте2 | поводили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих поводио2 | би̏о би поводио2 | би̏о би поводио2 | би́ли бисмо поводили2 | би́ли бисте поводили2 | би́ли би поводили2 | |
Imperative | — | поводи | — | поводимо | поводите | — | |
Active past participle | поводио m / поводила f / поводило n | поводили m / поводиле f / поводила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|