поклонъ (poklonŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
поклоньникъ • (poklonĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | поклоньникъ poklonĭnikŭ |
поклоньника poklonĭnika |
поклоньници poklonĭnici |
genitive | поклоньника poklonĭnika |
поклоньникоу poklonĭniku |
поклоньникъ poklonĭnikŭ |
dative | поклоньникоу, поклоньникови poklonĭniku, poklonĭnikovi |
поклоньникома poklonĭnikoma |
поклоньникомъ poklonĭnikomŭ |
accusative | поклоньникъ, поклоньника poklonĭnikŭ, poklonĭnika |
поклоньника poklonĭnika |
поклоньникꙑ poklonĭniky |
instrumental | поклоньникомъ poklonĭnikomŭ |
поклоньникома poklonĭnikoma |
поклоньникꙑ poklonĭniky |
locative | поклоньницѣ poklonĭnicě |
поклоньникоу poklonĭniku |
поклоньницѣхъ poklonĭnicěxŭ |
vocative | поклоньниче poklonĭniče |
поклоньника poklonĭnika |
поклоньници poklonĭnici |