по̀пити pf (Latin spelling pòpiti)
Infinitive: попити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: по̀пӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | попијем | попијеш | попије | попијемо | попијете | попију | |
Future | Future I | попит ћу1 попићу |
попит ћеш1 попићеш |
попит ће1 попиће |
попит ћемо1 попићемо |
попит ћете1 попићете |
попит ће1 попиће |
Future II | бу̏де̄м попио2 | бу̏де̄ш попио2 | бу̏де̄ попио2 | бу̏де̄мо попили2 | бу̏де̄те попили2 | бу̏дӯ попили2 | |
Past | Perfect | попио сам2 | попио си2 | попио је2 | попили смо2 | попили сте2 | попили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам попио2 | би̏о си попио2 | би̏о је попио2 | би́ли смо попили2 | би́ли сте попили2 | би́ли су попили2 | |
Aorist | попих | попи | попи | пописмо | пописте | попише | |
Conditional I | попио бих2 | попио би2 | попио би2 | попили бисмо2 | попили бисте2 | попили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих попио2 | би̏о би попио2 | би̏о би попио2 | би́ли бисмо попили2 | би́ли бисте попили2 | би́ли би попили2 | |
Imperative | — | попиј | — | попијмо | попијте | — | |
Active past participle | попио m / попила f / попило n | попили m / попиле f / попила n | |||||
Passive past participle | попијен m / попијена f / попијено n | попијени m / попијене f / попијена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|