правоаголник • (pravoagolnik) m (relational adjective правоаголен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | правоаголник (pravoagolnik) | правоаголници (pravoagolnici) |
definite unspecified | правоаголникот (pravoagolnikot) | правоаголниците (pravoagolnicite) |
definite proximal | правоаголников (pravoagolnikov) | правоаголнициве (pravoagolnicive) |
definite distal | правоаголникон (pravoagolnikon) | правоаголницине (pravoagolnicine) |
vocative | правоаголнику (pravoagolniku) | правоаголници (pravoagolnici) |
count form | — | правоаголника (pravoagolnika) |