прибити
Hello, you have come here looking for the meaning of the word прибити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word прибити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say прибити in singular and plural. Everything you need to know about the word прибити you have here. The definition of the word прибити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofприбити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.
Serbo-Croatian
Etymology
Pronunciation
Verb
прѝбити pf (Latin spelling prìbiti)
- (transitive) to nail (fix using a nail)
- (reflexive) to cuddle up closely, nestle up to sth, snuggle up to sth
Conjugation
Conjugation of прибити
| Infinitive: прибити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: прѝбӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | прибијем | прибијеш | прибије | прибијемо | прибијете | прибију | |
| Future | Future I | прибит ћу1 прибићу |
прибит ћеш1 прибићеш |
прибит ће1 прибиће |
прибит ћемо1 прибићемо |
прибит ћете1 прибићете |
прибит ће1 прибиће |
| Future II | бу̏де̄м прибио2 | бу̏де̄ш прибио2 | бу̏де̄ прибио2 | бу̏де̄мо прибили2 | бу̏де̄те прибили2 | бу̏дӯ прибили2 | |
| Past | Perfect | прибио сам2 | прибио си2 | прибио је2 | прибили смо2 | прибили сте2 | прибили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам прибио2 | би̏о си прибио2 | би̏о је прибио2 | би́ли смо прибили2 | би́ли сте прибили2 | би́ли су прибили2 | |
| Aorist | прибих | приби | приби | прибисмо | прибисте | прибише | |
| Conditional I | прибио бих2 | прибио би2 | прибио би2 | прибили бисмо2 | прибили бисте2 | прибили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих прибио2 | би̏о би прибио2 | би̏о би прибио2 | би́ли бисмо прибили2 | би́ли бисте прибили2 | би́ли би прибили2 | |
| Imperative | — | прибиј | — | прибијмо | прибијте | — | |
| Active past participle | прибио m / прибила f / прибило n | прибили m / прибиле f / прибила n | |||||
| Passive past participle | прибијен m / прибијена f / прибијено n | прибијени m / прибијене f / прибијена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Related terms
- приби́јати impf
Further reading
- “прибити”, in Hrvatski jezični portal (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Ukrainian
Etymology
From при- (pry-) + би́ти (býty). Compare Russian приби́ть (pribítʹ), Belarusian прыбі́ць (prybícʹ), Polish przybić.
Pronunciation
Verb
приби́ти • (prybýty) pf (imperfective прибива́ти) (transitive)
- to nail, to nail down (to attach with a nail)
- to press to the ground, to beat down (by an impact or by wind or water)
- to drive (somewhere—of the wind or water)
- (figuratively, colloquial) to shatter (to dispirit or emotionally defeat)
- (perfective only, colloquial) to do in, to strike down (to kill)
Conjugation
Conjugation of приби́ти, приби́ть (class 11b, perfective, transitive)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | приби́ти, приби́ть prybýty, prybýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | приби́тий prybýtyj impersonal: приби́то prybýto |
| adverbial | — | приби́вши prybývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | приб'ю́ prybʺjú |
| 2nd singular ти |
— | приб'є́ш prybʺjéš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | приб'є́ prybʺjé |
| 1st plural ми |
— | приб'є́м, приб'ємо́ prybʺjém, prybʺjemó |
| 2nd plural ви |
— | приб'єте́ prybʺjeté |
| 3rd plural вони |
— | приб'ю́ть prybʺjútʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | приби́ймо prybýjmo |
| second-person | приби́й prybýj |
приби́йте prybýjte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
приби́в prybýv |
приби́ли prybýly |
| feminine я / ти / вона |
приби́ла prybýla | |
| neuter воно |
приби́ло prybýlo | |
Derived terms
- приби́тий (prybýtyj)
- приби́тися pf (prybýtysja)
- приби́тість f (prybýtistʹ)
References
- Bilodid, I. K., editor (1976), “прибити”, in Словник української мови: в 11 т. (in Ukrainian), volumes 7 (Поїхати – Приробляти), Kyiv: Naukova Dumka, page 557
- “прибити”, in Горох – Словозміна (in Ukrainian)
Further reading
- A. Rysin, V. Starko, Yu. Marchenko, O. Telemko, et al. (compilers, 2007–2022), “прибити”, in Russian-Ukrainian Dictionaries
- A. Rysin, V. Starko, et al. (compilers, 2011–2020), “прибити”, in English-Ukrainian Dictionaries
- “прибити”, in Kyiv Dictionary (in English)
- “прибити”, in Словник.ua (in Ukrainian)