припојити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word припојити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word припојити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say припојити in singular and plural. Everything you need to know about the word припојити you have here. The definition of the word припојити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofприпојити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From при- +‎ Proto-Slavic *pojiti, (Russian припая́ть (pripajátʹ), Polish spojić).

Pronunciation

  • IPA(key): /pripǒjiti/
  • Hyphenation: при‧по‧ји‧ти

Verb

припо̀јити pf (Latin spelling pripòjiti)

  1. (transitive, reflexive) to join, adjoin
  2. (transitive, reflexive) to annex
  3. (transitive, reflexive) to append, attach, affix

Conjugation

Conjugation of припојити
Infinitive: припојити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: припо̀јӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present припојим припојиш припоји припојимо припојите припоје
Future Future I припојит ћу1
припојићу 		припојит ћеш1
припојићеш 		припојит ће1
припојиће 		припојит ћемо1
припојићемо 		припојит ћете1
припојићете 		припојит ће1
припојиће
Future II бу̏де̄м припојио2 бу̏де̄ш припојио2 бу̏де̄ припојио2 бу̏де̄мо припојили2 бу̏де̄те припојили2 бу̏дӯ припојили2
Past Perfect припојио сам2 припојио си2 припојио је2 припојили смо2 припојили сте2 припојили су2
Pluperfect3 би̏о сам припојио2 би̏о си припојио2 би̏о је припојио2 би́ли смо припојили2 би́ли сте припојили2 би́ли су припојили2
Aorist припојих припоји припоји припојисмо припојисте припојише
Conditional I припојио бих2 припојио би2 припојио би2 припојили бисмо2 припојили бисте2 припојили би2
Conditional II4 би̏о бих припојио2 би̏о би припојио2 би̏о би припојио2 би́ли бисмо припојили2 би́ли бисте припојили2 би́ли би припојили2
Imperative — припоји — припојимо припојите —
Active past participle припојио m / припојила f / припојило n припојили m / припојиле f / припојила n
Passive past participle припојен m / припојена f / припојено n припојени m / припојене f / припојена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

  • “припојити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Wikious
Boobota
Sagapedia