Inherited from Proto-Slavic *pľьnǫti.
пљу̏нути pf (Latin spelling pljȕnuti)
| Infinitive: пљунути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: пљу̏нӯвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | пљунем | пљунеш | пљуне | пљунемо | пљунете | пљуну | |
| Future | Future I | пљунут ћу1 пљунућу |
пљунут ћеш1 пљунућеш |
пљунут ће1 пљунуће |
пљунут ћемо1 пљунућемо |
пљунут ћете1 пљунућете |
пљунут ће1 пљунуће |
| Future II | бу̏де̄м пљунуо2 | бу̏де̄ш пљунуо2 | бу̏де̄ пљунуо2 | бу̏де̄мо пљунули2 | бу̏де̄те пљунули2 | бу̏дӯ пљунули2 | |
| Past | Perfect | пљунуо сам2 | пљунуо си2 | пљунуо је2 | пљунули смо2 | пљунули сте2 | пљунули су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам пљунуо2 | би̏о си пљунуо2 | би̏о је пљунуо2 | би́ли смо пљунули2 | би́ли сте пљунули2 | би́ли су пљунули2 | |
| Aorist | пљунух | пљуну | пљуну | пљунусмо | пљунусте | пљунуше | |
| Conditional I | пљунуо бих2 | пљунуо би2 | пљунуо би2 | пљунули бисмо2 | пљунули бисте2 | пљунули би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих пљунуо2 | би̏о би пљунуо2 | би̏о би пљунуо2 | би́ли бисмо пљунули2 | би́ли бисте пљунули2 | би́ли би пљунули2 | |
| Imperative | — | пљуни | — | пљунимо | пљуните | — | |
| Active past participle | пљунуо m / пљунула f / пљунуло n | пљунули m / пљунуле f / пљунула n | |||||
| Passive past participle | пљунут m / пљунута f / пљунуто n | пљунути m / пљунуте f / пљунута n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||