ра́зводник • (rázvodnik) m (plural разво́дници)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | разводник (razvodnik) | разводници (razvodnici) |
definite unspecified | разводникот (razvodnikot) | разводниците (razvodnicite) |
definite proximal | разводников (razvodnikov) | разводнициве (razvodnicive) |
definite distal | разводникон (razvodnikon) | разводницине (razvodnicine) |
vocative | разводнику (razvodniku) | разводници (razvodnici) |
count form | — | разводника (razvodnika) |
ра́зводнӣк m (Latin spelling rázvodnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ра́зводнӣк | ра́зводнӣци |
genitive | разводника | разводника |
dative | разводнику | разводницима |
accusative | разводника | разводнике |
vocative | ра́зводнӣче | разводници |
locative | разводнику | разводницима |
instrumental | разводником | разводницима |