разглашивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разглашивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разглашивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разглашивати in singular and plural. Everything you need to know about the word разглашивати you have here. The definition of the word разглашивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразглашивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From разгла́сити.

Pronunciation

  • IPA(key): /razɡlaʃǐːʋati/
  • Hyphenation: раз‧гла‧ши‧ва‧ти

Verb

разглаши́вати impf (Latin spelling razglašívati)

  1. imperfective form of разгла́сити

Conjugation

Conjugation of разглашивати
Infinitive: разглашивати Present verbal adverb: разгла̀шујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: разглаши́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разглашујем разглашујеш разглашује разглашујемо разглашујете разглашују
Future Future I разглашиват ћу1
разглашиваћу 		разглашиват ћеш1
разглашиваћеш 		разглашиват ће1
разглашиваће 		разглашиват ћемо1
разглашиваћемо 		разглашиват ћете1
разглашиваћете 		разглашиват ће1
разглашиваће
Future II бу̏де̄м разглашивао2 бу̏де̄ш разглашивао2 бу̏де̄ разглашивао2 бу̏де̄мо разглашивали2 бу̏де̄те разглашивали2 бу̏дӯ разглашивали2
Past Perfect разглашивао сам2 разглашивао си2 разглашивао је2 разглашивали смо2 разглашивали сте2 разглашивали су2
Pluperfect3 би̏о сам разглашивао2 би̏о си разглашивао2 би̏о је разглашивао2 би́ли смо разглашивали2 би́ли сте разглашивали2 би́ли су разглашивали2
Imperfect разглашивах разглашиваше разглашиваше разглашивасмо разглашивасте разглашиваху
Conditional I разглашивао бих2 разглашивао би2 разглашивао би2 разглашивали бисмо2 разглашивали бисте2 разглашивали би2
Conditional II4 би̏о бих разглашивао2 би̏о би разглашивао2 би̏о би разглашивао2 би́ли бисмо разглашивали2 би́ли бисте разглашивали2 би́ли би разглашивали2
Imperative — разглашуј — разглашујмо разглашујте —
Active past participle разглашивао m / разглашивала f / разглашивало n разглашивали m / разглашивале f / разглашивала n
Passive past participle разглашиван m / разглашивана f / разглашивано n разглашивани m / разглашиване f / разглашивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

Wikious
Boobota
Sagapedia