From разговор (razgovor) + -ник (-nik).
разговорник • (razgovornik) m
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | разговорник (razgovornik) | разговорници (razgovornici) |
| definite unspecified | разговорникот (razgovornikot) | разговорниците (razgovornicite) |
| definite proximal | разговорников (razgovornikov) | разговорнициве (razgovornicive) |
| definite distal | разговорникон (razgovornikon) | разговорницине (razgovornicine) |
| vocative | разговорнику (razgovorniku) | разговорници (razgovornici) |
| count form | — | разговорника (razgovornika) |
From разгово́р (razgovór) + -ник (-nik).
разгово́рник • (razgovórnik) m inan (genitive разгово́рника, nominative plural разгово́рники, genitive plural разгово́рников)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | разгово́рник razgovórnik |
разгово́рники razgovórniki |
| genitive | разгово́рника razgovórnika |
разгово́рников razgovórnikov |
| dative | разгово́рнику razgovórniku |
разгово́рникам razgovórnikam |
| accusative | разгово́рник razgovórnik |
разгово́рники razgovórniki |
| instrumental | разгово́рником razgovórnikom |
разгово́рниками razgovórnikami |
| prepositional | разгово́рнике razgovórnike |
разгово́рниках razgovórnikax |