разго́н • (razgón) m inan (genitive разго́на, nominative plural разго́ны, genitive plural разго́нов)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | разго́н razgón |
разго́ны razgóny |
genitive | разго́на razgóna |
разго́нов razgónov |
dative | разго́ну razgónu |
разго́нам razgónam |
accusative | разго́н razgón |
разго́ны razgóny |
instrumental | разго́ном razgónom |
разго́нами razgónami |
prepositional | разго́не razgóne |
разго́нах razgónax |
partitive | разго́ну razgónu |