Inherited from Proto-Slavic *rǫgati (Russian руга́ть (rugátʹ), Czech rouhat).
ру́гати impf (Latin spelling rúgati)
Infinitive: ругати | Present verbal adverb: ру́гајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ру́га̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | ругам | ругаш | руга | ругамо | ругате | ругају | |
Future | Future I | ругат ћу1 ругаћу |
ругат ћеш1 ругаћеш |
ругат ће1 ругаће |
ругат ћемо1 ругаћемо |
ругат ћете1 ругаћете |
ругат ће1 ругаће |
Future II | бу̏де̄м ругао2 | бу̏де̄ш ругао2 | бу̏де̄ ругао2 | бу̏де̄мо ругали2 | бу̏де̄те ругали2 | бу̏дӯ ругали2 | |
Past | Perfect | ругао сам2 | ругао си2 | ругао је2 | ругали смо2 | ругали сте2 | ругали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам ругао2 | би̏о си ругао2 | би̏о је ругао2 | би́ли смо ругали2 | би́ли сте ругали2 | би́ли су ругали2 | |
Imperfect | ругах | ругаше | ругаше | ругасмо | ругасте | ругаху | |
Conditional I | ругао бих2 | ругао би2 | ругао би2 | ругали бисмо2 | ругали бисте2 | ругали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих ругао2 | би̏о би ругао2 | би̏о би ругао2 | би́ли бисмо ругали2 | би́ли бисте ругали2 | би́ли би ругали2 | |
Imperative | — | ругај | — | ругајмо | ругајте | — | |
Active past participle | ругао m / ругала f / ругало n | ругали m / ругале f / ругала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|