Inherited from Proto-Slavic *svьnǫti, from Proto-Balto-Slavic *śwístei.
сва̀нути pf (Latin spelling svànuti)
Infinitive: сванути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: сва̀нӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | сванем | сванеш | сване | сванемо | сванете | свану | |
Future | Future I | сванут ћу1 сванућу |
сванут ћеш1 сванућеш |
сванут ће1 свануће |
сванут ћемо1 сванућемо |
сванут ћете1 сванућете |
сванут ће1 свануће |
Future II | бу̏де̄м свануо2 | бу̏де̄ш свануо2 | бу̏де̄ свануо2 | бу̏де̄мо сванули2 | бу̏де̄те сванули2 | бу̏дӯ сванули2 | |
Past | Perfect | свануо сам2 | свануо си2 | свануо је2 | сванули смо2 | сванули сте2 | сванули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам свануо2 | би̏о си свануо2 | би̏о је свануо2 | би́ли смо сванули2 | би́ли сте сванули2 | би́ли су сванули2 | |
Aorist | сванух | свану | свану | сванусмо | сванусте | свануше | |
Conditional I | свануо бих2 | свануо би2 | свануо би2 | сванули бисмо2 | сванули бисте2 | сванули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих свануо2 | би̏о би свануо2 | би̏о би свануо2 | би́ли бисмо сванули2 | би́ли бисте сванули2 | би́ли би сванули2 | |
Imperative | — | свани | — | сванимо | сваните | — | |
Active past participle | свануо m / сванула f / свануло n | сванули m / свануле f / сванула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|