све́тя (svétja, “to illuminate”) + -илник (-ilnik)
свети́лник • (svetílnik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | свети́лник svetílnik |
свети́лници svetílnici |
definite (subject form) |
свети́лникът svetílnikǎt |
свети́лниците svetílnicite |
definite (object form) |
свети́лника svetílnika | |
count form | — | свети́лника svetílnika |
светилник • (svetilnik) m (plural светилници)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | светилник (svetilnik) | светилници (svetilnici) |
definite unspecified | светилникот (svetilnikot) | светилниците (svetilnicite) |
definite proximal | светилников (svetilnikov) | светилнициве (svetilnicive) |
definite distal | светилникон (svetilnikon) | светилницине (svetilnicine) |
vocative | светилнику (svetilniku) | светилници (svetilnici) |
count form | — | светилника (svetilnika) |