Inherited from Proto-Slavic *svitati.
сви̏тати impf (Latin spelling svȉtati)
Infinitive: свитати | Present verbal adverb: сви̏ћӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: сви̏та̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | свићем | свићеш | свиће | свићемо | свићете | свићу | |
Future | Future I | свитат ћу1 свитаћу |
свитат ћеш1 свитаћеш |
свитат ће1 свитаће |
свитат ћемо1 свитаћемо |
свитат ћете1 свитаћете |
свитат ће1 свитаће |
Future II | бу̏де̄м свитао2 | бу̏де̄ш свитао2 | бу̏де̄ свитао2 | бу̏де̄мо свитали2 | бу̏де̄те свитали2 | бу̏дӯ свитали2 | |
Past | Perfect | свитао сам2 | свитао си2 | свитао је2 | свитали смо2 | свитали сте2 | свитали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам свитао2 | би̏о си свитао2 | би̏о је свитао2 | би́ли смо свитали2 | би́ли сте свитали2 | би́ли су свитали2 | |
Imperfect | свитах | свиташе | свиташе | свитасмо | свитасте | свитаху | |
Conditional I | свитао бих2 | свитао би2 | свитао би2 | свитали бисмо2 | свитали бисте2 | свитали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих свитао2 | би̏о би свитао2 | би̏о би свитао2 | би́ли бисмо свитали2 | би́ли бисте свитали2 | би́ли би свитали2 | |
Imperative | — | свићи | — | свићимо | свићите | — | |
Active past participle | свитао m / свитала f / свитало n | свитали m / свитале f / свитала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|