Inherited from Proto-Slavic *svojь.
свој • (svoj)
Inherited from Proto-Slavic *svojь.
сво̑ј (Latin spelling svȏj)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | сво̑ј | сво̀ја | сво̀је | |
genitive | сво̀је̄г(а) / сво̑г(а) | сво̀је̄ | сво̀је̄г(а) / сво̑г(а) | |
dative | сво̀јем(у) / сво̑м(е) | сво̀јо̄ј | сво̀јем(у) / сво̑м(е) | |
accusative | inanimate animate |
сво̑ј сво̀је̄г(а) / сво̑г(а) |
сво̀ју | сво̀је |
vocative | сво̑ј | сво̀ја | сво̀је | |
locative | сво̀јем(у) / сво̑м(е) | сво̀јо̄ј | сво̀јем(у) / сво̑м(е) | |
instrumental | сво̀јӣм | сво̀јо̄м | сво̀јӣм | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | сво̀ји | сво̀је | сво̀ја | |
genitive | сво̀јӣх | сво̀јӣх | сво̀јӣх | |
dative | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима | |
accusative | сво̀је | сво̀је | сво̀ја | |
vocative | сво̀ји | сво̀је | сво̀ја | |
locative | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима | |
instrumental | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима | сво̀јӣм / сво̀јима |