From семе (seme, “seed”) + -ник (-nik).
семеник • (semenik) m (plural семеници)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | семеник (semenik) | семеници (semenici) |
definite unspecified | семеникот (semenikot) | семениците (semenicite) |
definite proximal | семеников (semenikov) | семенициве (semenicive) |
definite distal | семеникон (semenikon) | семеницине (semenicine) |
vocative | семенику (semeniku) | семеници (semenici) |
count form | — | семеника (semenika) |
From се̏ме.
се̏менӣк m (Latin spelling sȅmenīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | се̏менӣк | се̏менӣци |
genitive | семеника | семеника |
dative | семенику | семеницима |
accusative | семеник | семенике |
vocative | семениче | семеници |
locative | семенику | семеницима |
instrumental | семеником | семеницима |