сензација • (senzacija) f (relational adjective сензационален)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | сензација (senzacija) | сензации (senzacii) |
| definite unspecified | сензацијата (senzacijata) | сензациите (senzaciite) |
| definite proximal | сензацијава (senzacijava) | сензацииве (senzaciive) |
| definite distal | сензацијана (senzacijana) | сензациине (senzaciine) |
| vocative | сензацијо (senzacijo) | сензации (senzacii) |
From German Sensation, from Latin sensatio, from sēnsātus, from sēnsus, from sentīre.
сенза́ција f (Latin spelling senzácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | сензација | сензације |
| genitive | сензације | сензација |
| dative | сензацији | сензацијама |
| accusative | сензацију | сензације |
| vocative | сензацијо | сензације |
| locative | сензацији | сензацијама |
| instrumental | сензацијом | сензацијама |