From си̏ла.
си̏лити impf (Latin spelling sȉliti)
| Infinitive: силити | Present verbal adverb: си̏ле̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: си̏ље̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | силим | силиш | сили | силимо | силите | силе | |
| Future | Future I | силит ћу1 силићу |
силит ћеш1 силићеш |
силит ће1 силиће |
силит ћемо1 силићемо |
силит ћете1 силићете |
силит ће1 силиће |
| Future II | бу̏де̄м силио2 | бу̏де̄ш силио2 | бу̏де̄ силио2 | бу̏де̄мо силили2 | бу̏де̄те силили2 | бу̏дӯ силили2 | |
| Past | Perfect | силио сам2 | силио си2 | силио је2 | силили смо2 | силили сте2 | силили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам силио2 | би̏о си силио2 | би̏о је силио2 | би́ли смо силили2 | би́ли сте силили2 | би́ли су силили2 | |
| Imperfect | сиљах | сиљаше | сиљаше | сиљасмо | сиљасте | сиљаху | |
| Conditional I | силио бих2 | силио би2 | силио би2 | силили бисмо2 | силили бисте2 | силили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих силио2 | би̏о би силио2 | би̏о би силио2 | би́ли бисмо силили2 | би́ли бисте силили2 | би́ли би силили2 | |
| Imperative | — | сили | — | силимо | силите | — | |
| Active past participle | силио m / силила f / силило n | силили m / силиле f / силила n | |||||
| Passive past participle | сиљен m / сиљена f / сиљено n | сиљени m / сиљене f / сиљена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Inherited from Proto-Slavic *sidliti. By surface analysis, (obsolete) сило́ (syló) + -ити (-yty).
сили́ти • (sylýty) impf (transitive)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | сили́ти, сили́ть sylýty, sylýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | силе́ний sylényj impersonal: силе́но syléno |
| adverbial | силячи́ syljačý |
сили́вши sylývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
силю́ syljú |
бу́ду сили́ти, бу́ду сили́ть, сили́тиму búdu sylýty, búdu sylýtʹ, sylýtymu |
| 2nd singular ти |
сили́ш sylýš |
бу́деш сили́ти, бу́деш сили́ть, сили́тимеш búdeš sylýty, búdeš sylýtʹ, sylýtymeš |
| 3rd singular він / вона / воно |
сили́ть sylýtʹ |
бу́де сили́ти, бу́де сили́ть, сили́тиме búde sylýty, búde sylýtʹ, sylýtyme |
| 1st plural ми |
сили́м, сили́мо sylým, sylýmo |
бу́демо сили́ти, бу́демо сили́ть, сили́тимемо, сили́тимем búdemo sylýty, búdemo sylýtʹ, sylýtymemo, sylýtymem |
| 2nd plural ви |
сили́те sylýte |
бу́дете сили́ти, бу́дете сили́ть, сили́тимете búdete sylýty, búdete sylýtʹ, sylýtymete |
| 3rd plural вони |
силя́ть syljátʹ |
бу́дуть сили́ти, бу́дуть сили́ть, сили́тимуть búdutʹ sylýty, búdutʹ sylýtʹ, sylýtymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | силі́м, силі́мо sylím, sylímo |
| second-person | сили́ sylý |
силі́ть sylítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
сили́в sylýv |
сили́ли sylýly |
| feminine я / ти / вона |
сили́ла sylýla | |
| neuter воно |
сили́ло sylýlo | |