скврьнъ (skvrĭnŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
скврьньникъ • (skvrĭnĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | скврьньникъ skvrĭnĭnikŭ |
скврьньника skvrĭnĭnika |
скврьньници skvrĭnĭnici |
genitive | скврьньника skvrĭnĭnika |
скврьньникоу skvrĭnĭniku |
скврьньникъ skvrĭnĭnikŭ |
dative | скврьньникоу, скврьньникови skvrĭnĭniku, skvrĭnĭnikovi |
скврьньникома skvrĭnĭnikoma |
скврьньникомъ skvrĭnĭnikomŭ |
accusative | скврьньникъ, скврьньника skvrĭnĭnikŭ, skvrĭnĭnika |
скврьньника skvrĭnĭnika |
скврьньникꙑ skvrĭnĭniky |
instrumental | скврьньникомъ skvrĭnĭnikomŭ |
скврьньникома skvrĭnĭnikoma |
скврьньникꙑ skvrĭnĭniky |
locative | скврьньницѣ skvrĭnĭnicě |
скврьньникоу skvrĭnĭniku |
скврьньницѣхъ skvrĭnĭnicěxŭ |
vocative | скврьньниче skvrĭnĭniče |
скврьньника skvrĭnĭnika |
скврьньници skvrĭnĭnici |